Početna za: PALADIJ, Pd  

SPOJEVI, DOBIVANJE I UPORABA

Dobivanje paladija:

Kao i za ostale platinske metale, sirovine za dobivanje paladija su anodni muljevi koji nastaju prilikom elektrolitičke rafinacije bakra i nikla, odnosno čvrsti ostatak kod dobivanja nikla Mondovim postupkom. Djelovanjem vruće zlatotopke na sirovinu otapaju se samo paladij, zlato i platina kao kloro-kompleksi:

3Pd(s) + 16H+ + 4NO3- + 18Cl- -> 3PdClˇ6^2- + 4NO(g) + 8H2O

Nastaloj otopini dodaju se ion Fe2+ pri čemu se heksakloropaladat(IV) reducira na tetrakloropaladat(II)-ion, izluči se elementarno zlato, a PdClˇ6^2- ostaje nepromijenjen:

PdClˇ6^2- + 2Fe2+ -> PdClˇ6^2- + 2Cl- + 2Fe3+

Zatim se u otopinu dodaje NH4Cl koji daje netopljivi (NH4)2PtCl6 (iz kojeg se pirolizom izdvoji elementarna platina). U otopini preostali tetrakloropaladat(II)-ioni se na različite načine mogu reducirati u elementarni paladij.


Svojstva i upotreba paladija:

Paladij je sjajan, sivo-bijel, kovak metal. Ima plošno centriranu kubičnu kristalnu rešetku. Kemijski je najsličniji platini. Pri sobnoj je temperaturi postojan, a zagrijavanjem na zraku do temperature oko 800°C prevlači se slojem olovo(II)-oksida (PdO), koji se na još višim temperaturama raspada. Izlaganjem atmosferi koja sadrži sumpor slabo potamni. Otporan je na fluorovodičnu, fosfomu, octenu i klorovodičnu kiselinu, a iznad 100°C, uz prisutnost zraka, reagira s nekima od njih. Nagrizaju ga dušična i sumpoma kiselina, feroklorid FeCl3, vlažni klor, brom i jod. Za paladij je karakteristično svojstvo da dobro apsorbira vodik, a kroz ugrijani paladij vodik difundira relativno brzo. U paladiju otopljeni vodik jako je reaktivan što se koristi u organskoj kemiji za raznovrsne redukcije. Osim kao katalizator za hidrogeniranje, paladij se upotrebljava i kao zamjena za mnogo skuplju platinu. Koristi se za izradu električnih kontakata, posebno u telefonskim uredajima. Njegove legure upotrebljavaju se za izradu otpomih žica (Pd-Ag), termoparova (Pd-Pt-Au), nakita (Pd-Ru-Rh) i u zubarskoj tehnici.


Spojevi paladija:

Paladij u spojevima ima oksidacijski broj +2 i +4, a spojevi u kojima ima oksidacijski broj +2 su stabilniji. Stvara velik broj kompleksa i organometalnih spojeva. Od halogenida jedino s fluorom gradi (III)- i (IV)-fluorid dok oksidacijski broj +2 ima sa svim halogenidima. Navodimo važnije spojeve paladija.

-Paladijevi(II)-halogenidi su PdF2, PdCl2, PdBr2 i PdI2. Klorid PdCl2 upotrebljava se za pripravu drugih paladijevih spojeva, a s alkalijskim kloridima daje kompleksne soli tipa M2(PdCl4).

-Paladij(II)-hidroksid (Pd(OH)2) otapa se u kiselinama, a kristalizacijom iz nastalih otopina mogu se dobiti odgovarajuće paladijeve(II) soli, npr. Pd(NO3)2 i PdSO4 x 2H2O.

-Paladijev(II)-oksid (PdO) crn je prah netopljiv u vodi i kiselinama. Lako se reducira dajući metalni paladij velike katalitičke aktivnosti.

-Tetrakloropaladatna(II)-kiselina (H2PdCl4) stabilna je samo u otopini. Dobiva se otapanjem paladija u klorvodičnoj kiselini zasićenoj klorom ili u zlatotopci. Tehnički je najvažniji spoj paladija, a upotrebljava se za dobivanje ostalih spojeva i za pripravu katalizatora.

-Heksakloropaladatna(IV)-kiselina (H2PdCl6) nastaje otapanjem paladija u zlatotopci, a važna je u procesu dobivanja metalnog paladija.

 Početna za: PALADIJ, Pd